Koliko puta ste ušli u apoteku, kupili proizvod, izvadili iz pakovanja, bacili pakovanje ili ga spustili negde „da ne smeta“, a zatim izvadili lek, popili i još brže zaboravili da ste to uradili, a da niste ni obratili pažnju na kutiju ili pakovanje u kojoj se nalazi tableta?
Medicina je napravila veliki napredak poslednjih nekoliko godina, kada je reč o dijagnostici različitih bolesti i stanja. Paralelno sa medicinom, farmaceutska industrija je takođe napredovala kroz razvoj različitih vrsta lekova i proizvoda koji pomažu ili leče određene bolesti i stanja. Potreba za čuvanjem sadržaja, skladištenjem i transportom materijala postoji od ranih dana čovečanstva. Međutim, tokom vremena, pakovanje se transformisalo od jednostavnog ispunjavanja potrebe do toga da postane sastavni deo poruka brenda, kao i iskustva potrošača.
Na trenutak ćemo da se vratimo u prošlost i pogledamo glavna tehnološka dostignuća koja su oblikovala industriju pakovanja u ono što ona predstavlja danas.
Pakovanje, kao koncept, je izraslo iz osnovne potrebe ranog čovečanstva za skladištenjem i transportom hrane od mesta do mesta. Iako nema podataka o tome kada su korišćeni prvi materijali za pakovanje, istoričari veruju da su tokom dana nomadskih lovaca tj. sakupljača hrane, materijali poput lišća, životinjske kože, oraha ili tikve korišćeni za skladištenje i transport predmeta. U starom Egiptu staklo je bilo skupo i smatrano je dragim kamenom koji je tipično rezervisan za kraljevske porodice. Međutim, obožavanje stakla je na kraju navelo Egipćane da otkriju tehnologiju duvanja stakla od koje bi ono moglo da se oblikuje u posude za skladištenje hrane i vode. Međutim, ovo drevno staklo nije bilo providno i neće biti otkriveno bar još 500 godina.
Na drugom kraju sveta, drevna Kina je zaslužna za pronalazak fleksibilne ambalaže zbog svojih napredaka u razvoju papira – odnosno najstarijeg primera fleksibilnog pakovanja. Istoričari veruju da su u prvom ili drugom veku Kinezi počeli da koriste tretiranu koru duda za umotavanje hrane, dok su, u kasnijim vekovima kada su usavršili svoje tehnike pravljenja papira, počeli da koriste papir i za pakovanje predmeta kao što su lekovi i paketi čaja.
Industrijska revolucija, ustupila je mesto velikom tehnološkom napretku, pošto se povećala potražnja za kvalitetnijim pakovanjem.
Ova potražnja za kvalitetom bila je podstaknuta iznenadnim porastom novih proizvoda koji su sada bili dostupni za široku potrošnju. Međutim, treba napomenuti da su mnogi materijali za pakovanje koji su nastali u ovoj eri bili skupi; što znači da je upotreba ovih materijala bila rezervisana za skladištenje i transport luksuzne robe.
Pravi napredak u pakovanju proizvoda napravio je švajcarski hemičar Žak E. Brandenberger 1908. godine, pronalaskom celofana i to slučajno jer je odlučio da napravi tkaninu koja ne bi upijala tečnosti. Njegova originalna formula je stvorena korišćenjem drvene celuloze, a samo četiri godine kasnije on je napravio i mašinu za proizvodnju celofanske folije. Celofan je imao veliki uticaj na industriju ambalaže jer ga je njegova transparentnost učinila izbornim materijalom za pakovanje tokom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka. Celofan je takođe postavio temelje za plastičnu ambalažu u narednim godinama.
Nekoliko informacija o prvim pakovanjima proizvoda:
 |  |  |  |
| Prva papirna kesa napravljena je 1852. godine. | Prvo kartonsko pakovanje 1879. godine | Prvo pakovanje kutije sa žitaricama 1906. godine | Prvo blister pakovanje lekova 1960. godine |
Blister pakovanja čuvaju proizvod
Izumom blister pakovanja od 1960. godine, napravljen je napredak u pakovanju farmaceutskih proizvoda (kapsula, supozitorija, tableta) i to formiranjem čvrste jedinične doze. U Evropi je oko 85% čvrstih jediničnih doza upakovano u blister pakovanja, a u Severnoj Americi oko 20%. Blister pakovanje je unapred formirana plastična/papirna/folijska ambalaža koja se koristi za formirane čvrste lekove.
Primarna komponenta blister pakovanja je šupljina ili džep napravljen od termoformirane plastike.
Ovo obično ima podlogu od kartona ili poklopac od aluminijumske ili plastične folije. Blister pakovanja su korisna za zaštitu lekova od spoljašnjih faktora, kao što su vlažnost i kontaminacija tokom dužeg vremenskog perioda.
Pakovanje proizvoda danas
Očuvanje životne sredine je postalo veoma važno u poslednjih godina i kreatori pakovanja neprestano rade na novim izumima koji bi imali što manji uticaj na životnu sredinu. Ekološke inovacije poput biorazgradive i jestive ambalaže odražavaju stanje društva danas, ali pokazuju spremnost i sposobnost industrijske ambalaže da se prilagodi potrebama i brigama potrošača koje ste stalno menjaju. Samim tim, uticaj na životnu sredinu se smanjuje, jer je nekada bilo potrebno čak i više decenija da se pojedina pakovanja razgrade, dok je to danas samo nekoliko nedelja ili čak dana.
Dizajn pakovanja oslikava glavne karakteristike proizvoda i pokazuje delovanje proizvoda
Medicinski sektor ima važnu i odgovornu ulogu u društvu. Suštinski deo medicinske oblasti je „proizvodnja i distribucija lekova i medicinskih sredstava“, a s tim u vezi, proces proizvodnje ili pakovanja igra značajnu ulogu u postizanju uspeha na konkurentnom tržištu. Kada je u pitanju ili lek, već smo spomenuli da pakovanje igra bitnu ulogu u svakoj fazi procesa. Međutim, pakovanje nije samo deo marketinga kako bi bilo što „privlačnije“, već je u suštini prikaz atributa proizvoda, načina korišćenja, veličine proizvoda, izgleda proizvoda, a ponegde i roka trajanja.
U dizajnu medicinskog pakovanja, potrebno je uzeti u obzir mnoge elemente pre izrade dizajna za pakovanje.
Pored ostalih delova koji čine pakovanje, tri komponente, odnosno čista, minimalistička i sterilna estetika, uglavnom se prate u farmaceutskom brendiranju. Ali u sadašnjem vremenu, možemo da primetimo da mnoge kompanije za hranu i piće takođe prelaze na strategije medicinskog brendiranja i preferiraju stilove koji su suprotni od očekivanog.
Na primer, posmatraćemo dizajn pakovanja pilule za hitnu kontracepciju sa levonorgestrelom 1,5 mg koja je jedinstven prikaz kako moderan dizajn može da oslika sve atribute brenda. Ukratko, reč je o piluli za hitnu kontracepciju koja se koristi kada standardna kontraceptivna metoda zakaže i potrebno je upotrebiti je u roku do 72 sata kako bi bila efikasna.
Ona deluje tako što sprečava oslobađanje jajne ćelije i na taj način ne dolazi do oplodnje tj. trudnoće, a ukoliko je već došlo do oplodnje, pilula neće imati nikakav efekat.
Prvobitni dizajn pakovanja bio je zasnovan na krugu koji je predstavljao simbol pojasa za spasavanje, jer je pilulu potrebno upotrebiti veoma brzo i na taj način se spasiti neželjene trudnoće. Takođe, ovaj krug u dizajniranom obliku pojasa za spasavanje je predstavljao jedinstvenu asocijaciju na izlaz- bekstvo od engleske reči „escape“, pa je naziv pilule izvedena reč- naziv od engleskih reči „escape“ i „elle“ (što predstavlja ženu).
Sadašnji polukrug je nastavak originalnog elementa dizajna prikazujući na dinamičniji i moderniji način upotrebljivost proizvoda, kao i mnogo više sam naziv proizvoda kroz njegovu upotrebnu vrednost. Pakovanje je kreirano u duhu minimalizma sa jednostavnim linijama dizajna ostavljajući dovoljno prostora predstavljanju drugih elemenata koji kroz ovu čistoću postaju još uočljiviji.
Iako malo deluje kao pakovanje jedne vrste kondoma, koji su takođe kontraceptivno sredstvo, ovo pakovanje nema ništa zajedničko sa njima jer deluje na potpuno drugačiji način, tj. sprečava trudnoću čak i kada kondomi zakažu.
Tehnologija za budućnost
Zahvaljujući pakovanju sa čipovima, hologramima ili QR kodovima korisnici mogu da identifikuju originalne proizvode na prvi pogled. Pametna ambalaža sve više može da podseti pacijente da uzimaju lekove, dok preko pametnog telefona QR kodovi pružaju dodatne informacije u vidu pdf fajla ili kao link do stranice na internetu koja sadži više informacija o proizvodima. Tehnologija je toliko napredovala da neka pakovanja imaju senzore temperature koji pokazuju da li se proizvod drži na prikladnom mestu u skladu sa preporukom proizvođača, a ukoliko to nije slučaj, ambalaža može da promeni boju i ukaže na to.
Od 1. oktobra 2016. lekari u državama članicama EU su u obavezi da svojim pacijentima daju odštampan plan lekova ukoliko moraju da uzmu tri leka u isto vreme – u Nemačkoj je to preko jedne trećine svih poznatih slučajeva. Netačno ili izostavljeno uzimanje lekova uzrokuje godišnje troškove od oko 300 milijardi dolara samo u Americi, a proizvođači na ove promenjene zahteve odgovaraju inovativnim rešenjima za pakovanje proizvoda koje će se svakako nastaviti izumom novi materijala i primenom novih pravaca u dizajniranju.
Zapratite nas:
FB: https://www.facebook.com/zenskeprice.rs
INST: https://www.instagram.com/zenskeprice.rs/