Različita oboljenja uzrokovana bakterijskim infekcijama zahtevaju primenu antibiotika. Ova grupa lekova je dragocena i vrlo korisna, ali je važno primenivati ih racionalno jer kao i svi lekovi i antibiotici mogu imati neka neželjena dejstva.
Jedno od mogućih neželjenih dejstava je vaginalna gljivična infekcija.
Zdrava vaginalna flora štiti telo od urogenitalnih infekcija. Sastoji se od različitih vrsta bakterija, a dominiraju laktobacili. Ove korisne ili „dobre“ bakterije igraju ključnu ulogu u odbrani od infekcije. Laktobacili pružaju zaštitu protiv mikroba iz spoljne sredine, kao i mikroba koji borave u vagini, ali se usled narušavanja ravnoteže umnožavaju prekomerno. Antibiotici deluju tako što ubijaju bakterije ili sprečavaju njihovo razmnožavanje. Ali oni ne deluju u svim slučajevima infekcija. Mnoge blage bakterijske infekcije postaju bolje same bez upotrebe antibiotika.
Antibiotici ne deluju kod virusnih infekcija poput prehlade i gripa, kao i kod pojednih vrsta kašlja i bola u grlu.
Važno je imati na umu da antibiotike treba uzimati isključivo kada ih propiše lekar.
Ponekada se može desiti da prilikom primene antibiotika kao sporedni neželjeni efekat dođe do razvoja gljivične infekcije. Razlog tome je narušavanje ravnoteže vaginalne flore. “Dobre” bakterije poput laktobacila mogu eventualno i da budu uništene od strane antibiotika, što omogućava da se patogeni koji izazivaju bolesti, kao što su gljivice, šire nesmetano. Mnoge žene tokom antibiotske terapije imaju pojačan vaginalni sekret, često neprijatnog mirisa, peckanje ili svrab u genitalnoj regiji.
Vaginalna flora više ne može da se prilagodi što može da dovede do vaginalne infekcije, broj laktobacila u vagini se tada obično smanjuje, a pH često raste iznad vrednosti iznad 4.4. Vaginalni simptomi poput svraba, peckanja i sekreta mogu da budu znaci bakterijske ili gljivične infekcije, te tako i disbalansa vaginalne flore. Svakako da i za to postoji rešenje, ukoliko prepoznajete simptome možete se posavetovati sa lekarom ili farmaceutom.
O vaginalnim infekcijama smo pisali ranije ovde.
U svetu, oko 300 miliona žena godišnje, oboli od neke urogenitalne infekcije, a svega 30-40% žena ima zdravu vaginalnu floru.
Žene su, u svakom životnom dobu, izložene riziku od urogenitalnih infekcija i to je najčešće reč o bakterijskoj vaginozi, vaginalnoj kandidijazi ili trihomonijazi. Do 19. godine svaka četvrta devojka ima tegobe s vaginalnim sekretom. Vulvovaginalna kandidijaza (VVC), pored bakterijske vaginoze, predstavlja najčešću vaginalnu infekciju sa epidemiološkog aspekta. 75% žena je barem jednom u životu imalo VVC.
Očuvanje ravnoteže vaginalne mikroflore je izuzetno važno i za lečenje i za prevenciju vaginalnih infekcija. Korišćenjem antibiotika samo onda kada lekar proceni da su potrebni smanjuje se mogućnost da dođe do narušavanja vaginalne flore.
Ono što je svakako važno je da probiotik u ovom slučaju treba da pijete sve vreme čim započnete lečenje antibiotikom, kao i da nastavite sa uzimanjem bar nedelju dana posle završetka terapije kako bi se vaginalna flora stabilizovala. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije probiotici su živi mikroorganizmi (“dobre” bakterije) koji primenjeni u adekvatnoj količini imaju povoljne efekte na zdravlje domaćina.
Zapratite nas:
FB: https://www.facebook.com/zenskeprice.rs
INST: https://www.instagram.com/zenskeprice.rs/