Toplo vreme i dalje vodi ka bazenima kako bi vreli dani bili što podnošljiviji. Iako se kvalitet vode u gradskim bazenima redovno proverava, a u privatnim dodatno hloriše kroz razne preparate, bazeni mogu da predstavljaju pogodno tlo za različite bakterije i gljivice koje vole vlagu i toplotu.
Konjuktivitis, urinarne infekcije, ešerihija, virusne bradavice i gljivične infekcije kože su samo neke od bolesti koje je moguće dobiti na bazenima. U nastavku saznajte kako da se sačuvate.
Kako topli dani nisu još uvek pri kraju, mnogi od nas traže načine da se ohlade dok uživaju na suncu. Vruć́ dan može nas naterati da čeznemo za sladoledom i hladnim pićima, ali ove poslastice pružaju samo privremeno olakšanje.
Voda u bazenima je hlorisana toliko da se teško mogu očekivati infekcije dobijene tokom samog plivanja. Postoje ipak i neki mikroorganizmi rezistentni na hlor i oni mogu predstavljati problem.
Kako bi bili zaštićeni potrebno je da sledimo nekoliko pravila:
- Obavezno tuširanje celog tela sapunom i vodom pre izlaska na bazen i ispiranje lica čistom vodom,
- Obavezni prolazak kroz dezo barijeru za dezinfekciju stopala i papuča na ulasku u krug bazena i na izlasku iz toaleta,
- Izbegavati trčanje oko bazena, sedenje na vlažnim površinama neposredno oko bazena (na ivici bazena), izbegavati skakanje u bazen,
- Hodati u papučama oko bazena,
- Obavezno je korišćenje toaleta a ne bazen za obavljanje fizioloških potreba,
- Izbegavati ronjenje, naročito ne otvorenih očiju, koristiti masku ili zaštitne naočare,
- Ne ulaziti u vodu sa kontaktnim sočivima,
- Ne gutati vodu iz bazena,
- Roditelji da decu ne puštaju na kupanje bez nadzora, ne kupati decu ispod 3 godine u javnim bazenima. (Dugotrajan boravak u vodi, pogotovo sedenje u plitkoj vodi sa mnogo kupača povećava rizik za nastanak infekcija),
- Izbegavati korišćenja bazena u slučaju postojanja infekcija kože i sluzokože, oka i uva, mokraćnih puteva, polnih bolesti, crevnih infekcija, kao i u periodu oporavka od navedenih oboljenja (2 nedelje nakon prestanka svih simptoma bolesti), sniženog imuniteta,
- Uvek koristiti čiste i suve peškire, izbegavati sedenje u mokrom kupaćem kostimu jer vlaga i toplota podstiču razvoj i razmnožavanje bakterija, virusa i gljivica,
- Po povratku sa bazena, obavezno je dobro tuširanje sapunom i vodom i pažljivo brisanje celog tela, a posebno prepone, pazuh i nožne prste.
Iako nam se čine bezazlenim, tokom kupanja u bazenima ili šetnje oko bazena, koje je prijatno zbog temperature vode, možemo da dođemo do kontakta sa različitim mikroorganizmima.
Najčešći poremećaji zdravlja kod kupanja na bazenima i kupalištima su:
Konjuktivitis – Ovu infekciju očiju najčešće izazivaju virusi i bakterije koji se prenose putem vode, prljavih ruku ili peškira. Da biste izbegli infekciju, umijte se svaki put kad izađete iz bazena, ne koristite tuđ peškir i ne dodirujte lice prljavim rukama.
Atletsko stopalo – Jedna od najčešćih i najupornijih infekcija naziva se atletsko stopalo. Izaziva je kandida, gljivica koja se pod dejstvom vlage i toplote brzo širi i razmnožava. Veoma je otporna i dugo opstaje van organizma na mokrim pločicama kraj bazena, ispod tuševa, na ležaljkama… Ova infekcija se dugo leči. Insistira se na tome da ljudi sa gljivičnim oboljenjima stopala, u narodu poznatijem kao “atletsko stopalo”, nikako ne koriste bazene. Rizik je prisutan i dok se kupaju, ali posebno kada stoje na ivici bazena. Voda nije prijatelj bakterija, virusa i gljivica. Ona ne pogoduje njihovom razvoju za razliku od vlažnih i dobro osunčanih površina kraj bazena. Čim dođe do promena na koži poput svraba, crvenila, perutanja kože ili plikova, što su simptomi “atletskog stopala” potrebno je da se odmah obratite lekaru kako biste zaštitili sebe i druge.
Dijareja – Voda u jezerima i bazenima puna je bakterija, pa je dovoljno da progutate samo malo zagađene vode i da se inficirate salmonelom, šigelom ili ešerihijom koli koje izazivaju dijareju, grčeve, jake bolove u stomaku i veoma visoku temperaturu. Blaži oblik infekcije ne zahteva posebno lečenje jer tegobe prolaze za dan-dva ako se odmarate i uzimate puno tečnosti. Međutim, ukoliko visoka temperatura i bolovi u stomaku traju duže od dva dana, a naročito ako imate veliki broj tečnih stolica, obavezno se obratite lekaru.
Virusne bradavice – Ako po pločicama bazena i po plaži hodate bosi, na tabanima će vam se sigurno stvoriti ranice, idealna mesta za prodor virusa. Bradavice najčešće izaziva humani papiloma virus koji dugo opstaje van tela. Inkubacija traje i do šest meseci, tako da se kod većine pacijenata prve izrasline pojavljuju tokom jeseni i zime.
Hlor štiti, ali i škodi – Za očuvanje zdravlja kupača najvažnija je redovna kontrole vode u bazenima i optimalna koncentracija hlora koji uništava većinu virusa, bakterija, gljivica i parazita. Prevelika koncentracija hlora pak dovodi do iritacije kože tela i sluzokože očiju, posebno ako se ne istuširate po izlasku iz bazena. Opet, manjak hlora u vodi omogućava opstanak mikroorganizama i povećava rizik od infekcija.
Infekcije kože – Zbog pojačanog znojenja, izlaganja suncu, nošenja uske odeće ili majica od sintetike, na leđima i grudima pojavljuju se sitne crvene bubuljice koje pucaju. U kontaktu iziritirane kože i bakterija kojih ima i u bazenima i u jezerima može da dođe do ozbiljne infekcije koja zahteva dermatološko lečenje. Da biste sprečili širenje infekcije, telo nikada ne trljajte peškirom, već višak vode blago pokupite čistim mekim peškirom. Gljivične infekcije kože najčešće zahvataju pazuh i prepone.
Vaginalne infekcije – Gljivica kandida normalni je stanovnik debelog creva i pod uticajem vlage i toplote brzo se razmnožava. Tome naročito pogoduju sedenje na pločicama bazena, mokrom peškiru, u vlažnom kupaćem kostimu i neadekvatna higijena. Na bazenu možete da dobijete i bakterijsku infekciju koju najčešće izazivaju hlamidija, mikroplazma i ureaplazma, ali i virusni herpes ili humani papiloma virus koji izaziva kondilome. Iako se ove infekcije uglavnom prenose seksualnim putem, mogu da se dobiju i preko vlažnog peškira. Da biste se zaštitili, ne koristite tuđe peškire.
Upala ušiju – Infekcije spoljnih ušnih kanala spadaju među najčešće letnje tegobe i prvenstveno se javljaju kod dece i odraslih koji su došli u kontakt sa zagađenom bazenskom ili jezerskom vodom. U najvećem broju slučajeva upalu uha izazivaju bakterije, a simptomi su jak bol, zapušenost, povišena temperatura. Ne pokušavajte da očistite uvo štapićima jer ćete tako preneti infekciju iz spoljnog u unutrašnji kanal, već potražite pomoć lekara koji će vam, ukoliko je potrebno, prepisati odgovarajući antibiotik.
Urinarne infekcije je ipak bolje sprečiti nego lečiti, a one umeju i da upropaste leto, pa je zbog toga bolje da imamo malo više pažnje pri korišćenju bazena i vlažnih stvari.
Autorizacija: dr Maja Milojević, dr med. specijalista ginekologije i akušerstva
Zapratite nas:
FB: https://www.facebook.com/zenskeprice.rs
INST: https://www.instagram.com/zenskeprice.rs/