Šta su miomi?

Miomi su najčešći oblik dobroćudnih tumora glatkih mišića materice kod žena u reproduktivnom dobu. Možda ste čuli da se nazivaju i drugim imenima poput fibroidi uterusa, fibroidi, lejomiomi ili lejomiomati. Miomi su obično okruglog oblika, mogu biti brojni i različitih veličina.

Ženske priče | Šta su miomi?

Kako bismo bolje razumeli celu tematiku, možda je najbolje da krenemo od osnovnih stvari.

Reproduktivni sistem
Reproduktivni sistem žene se sastoji od materice (uterusa), vagine, jajovoda i jajnika. Jajnici su mesto gde se jajne ćelije proizvode, čuvaju, a zatim oslobađaju u matericu jednom mesečno tokom ovulacije da bi bile oplođene. Uterus je mesto gde se razvija i raste beba ako se jajna ćelija oplodi i implantira. Materica (uterus) je povezana sa jajnicima preko jajovoda, dok je grlić materice donji deo materice koji je povezan sa vaginom.

Hormoni i ciklusi žene
Menstrualni ciklus kod žena traje oko 28 dana i uključuje niz hormonskih interakcija. Ovi hormoni se oslobađaju iz ćelija ili žlezda i prenose signale iz jednog dela tela u drugi. „Ciklus žene“ se sastoji od dva paralelna ciklusa: ovarijalnog (koji utiče na jajnike) i menstrualnog (koji deluje na unutrašnju sluzokožu materice).

I ovarijalni ciklus i menstrualni ciklus imaju tri faze: folikularna faza, ovulatorna faza i lutealna faza.

Folikularna faza
Ovarijalni ciklus: folikul (jedna, neoplođena jajna ćelija) se razvija u jajniku oko 14 dana kao odgovor na FSH (folikostimulirajući hormon) koji luči hipofiza. Kako se folikul razvija, on luči estrogen.
Menstrualni ciklus: počinje sa menstruacijom. Lučenje estrogena stimuliše ćelije zida materice da počnu da se „umnožavaju“, odnosno proliferišu.

Ovulatorna faza
Ovarijalni ciklus: Povećanje estrogena dovodi do toga da hipotalamus počinje da luči hormon pod nazivom GnRH (gonadotropin-oslobađajući hormon). GnRH dalje stimuliše hipofizu da luči veoma veliku količinu LH (luteinizirajući hormon) i FSH. Talas LH dovodi do oslobađanja potpuno zrelog folikula (jajne ćelije) iz jajnika,koja je spremna da bude oplođena.

Lutealna faza
Ovarijalni ciklus: preostalo tkivo na mestu gde se razvijala jajna ćelija počinje da se formira u žuto telo (corpus luteum). Ovo žuto telo proizvodi velike količine progesterona i umerene količine estrogena.
Menstrualni ciklus: visoki nivoi progesterona dovode do zadebljanja sluzokože materice, koja je spremna da primi oplođenu jajnu ćeliju. Ako se jajna ćelija ne oplodi, hipotalamus i hipofiza će smanjiti ili prekinuti proizvodnju GnRH, LH i FSH. Ovo dovodi do ljuštenja sluzokože materice i novi ciklus počinje prvog dana menstruacije.

Ženske priče | Šta su miomi?

Da li postoje različite vrste mioma?
Miomi se opisuju na osnovu njihove pozicije u materici (uterusu).

  • Intramuralni miomi rastu u mišićnom sloju materice
  • Pedunkularni miomi rastu ili na spoljašnjem ili na unutrašnjem zidu materice i obično su za matericu zakačeni pomoću uske peteljke
  • Submukozni miomi rastu prema endometrijalnoj šupljini Subserozni miomi rastu na površini materice

Neki miomi mogu postojati kao kombinacije, na primer, pedunkularni submukozni ili pedunkularni subserozni miomi.

Ženske priče | Šta su miomi?

 

Uticaj na svakodnevni život
Miomi mogu da izazovu zdravstvene probleme, i otežaju svakodnevni život, u poređenju sa životom žena bez mioma. Obratite se svom lekaru ako smatrate da vam je potrebna pomoć u rešavanju ovih svakodnevnih problema:

  • Abnormalno menstrualno krvarenje, koje može biti nepravilno i/ili obilno.
  • Komplikacije povezane sa trudnoćom, kao što su otežano začeće, povećan rizik od pobačaja i prevremenog porođaja.
  • Problemi koji su povezani sa veličinom, brojem i lokalizacijom mioma.
    • Pritisak ili bol u predelu karlice
    • Često mokrenje i zatvor ili bolan rad creva
    • Bol ili nelagodnost tokom seksualnog odnosa

Šta uzrokuje miome?
Postoji nekoliko faktora rizika za nastanak mioma. Verovatno je u pitanju kombinacija faktora, a poznato je da hormoni estrogen i progesteron dovode do rasta mioma. Zbog toga su neke terapijske opcije usmerene na ove hormone.

Razumevanje simptoma
Često miomi ne pokazuju nikakve simptome i otkriju se tek rutinskim pregledom. Ali u proseku jedna od tri žene sa miomima će osetiti neke simptome koji će uticati na njen svakodnevni život.

Ako imate neki od sledećih simptoma i ako ste zabrinuti da možda imate miome, razgovarajte sa svojim lekarom o mogućnostima koje imate na raspolaganju.

Neki od simptoma su:

  • Bolne menstruacije
  • Obilne menstruacije
  • Nepravilno krvarenje
  • Bol u karlici i osećaj pritiska u stomaku
  • Često mokrenje i zatvor
  • Bol ili nelagodnost tokom seksualnog odnosa
  • Otežano začeće i neplodnost

Zašto dolazi do razvoja mioma?
Ne postoji samo jedan razlog zašto dolazi do razvoja mioma. Nekoliko faktora može da doprinese njihovom nastanku (videti odeljak: Da li sam podložna riziku od nastanka mioma?) ali znamo da nosioci hemijskih signala u telu koji se nazivaju hormoni i porodična istorija imaju veliki uticaj. Da bismo razumeli kako miomi nastaju, važno je razumeti kako se proizvode hormoni i kako deluju o čemu smo pisali pre nekoliko redova.

Da li sam podložna riziku od nastanka mioma?
Faktor rizika je nešto što može povećati izglede za nastanak mioma. Postojanje određenog faktora rizika može takođe uticati na ishod lečenja i može povećati šanse da se miom vrati. Svi faktori rizika, kao što su starost, rasa, porodična istorija itd. su detaljnije razmotreni na sledećim stranicama. Biće razmotreni i faktori koji smanjuju rizik od nastanka mioma, kao što je fizička aktivnost.

Neke od predispozicija su:

  • Starost
  • Porodična istorija
  • Rasa
  • Starosna dob pojave prvog menstrualnog ciklusa
  • Broj dece
  • Menopauza
  • Gojaznost
  • Vežbanje
  • Visok krvni pritisak ili rizik od srčanih oboljenja

Kako se miomi otkrivaju i dijagnostikuju?
Miomi često prolaze nezapaženo zato što ne izazivaju uvek simptome. Oni se ponekad otkriju tokom rutinskog ginekološkog pregleda. Brza provera postojanja mioma se može uraditi bimanuelnim pregledom, tokom kojeg doktor umetne dva prsta u vaginu da izoluje grlić materice (uterusa), cerviks, dok palpira (pregleda dodirivanjem organa ili dela tela, kao pomoć prilikom dijagnostikovanja) donji deo abdomena.

Kada lekar sumnja na postojanje mioma, mogu se uraditi preciznija ispitivanja da potvrde ovu dijagnozu. Ova dijagnostička ispitivanja uključuju sledeće:

Detaljnije informacije saznajte na www.miomi.rs.

Autorizacija: Dr med.specijalista ginekologije i akušerstva Maja Milojević.

 

Zapratite nas:
FB: https://www.facebook.com/zenskeprice.rs
INST: https://www.instagram.com/zenskeprice.rs/

 

 

SPONZORISAO

Ženske priče | Šta su miomi?

Ženske priče | Šta su miomi?

 

Ovo je priča o nonprofit platformi koja za cilj ima da edukuje i ujedini žene svih godina u borbi za žensko zdravlje.

PRATITE NAS