Često se u svakodnevnom govoru može čuti pojam shizofrenija, a znamo li zaista šta tačno predstavlja? Osobama s ovim poremećajem potrebna je velika pomoć i podrška, a ljudima oko njih prvenstveno edukacija i empatija kako bi mogli da ih razumeju.
U nastavku možete da se informišete kako da se ponašate sa osobama obolelim od ovog poremećaja.
Svetski dan shizofrenije 24. maj obeležava se svake godine u znak pomoći i podrške obolelim osobama.
Zbog čega je podrška obolelima važna?
Obolelima od shizofrenije je onemogućeno (poremećeno) razlikovanje stvarnih događaja od onih koji se nikada nisu desili niti se dešavaju, ometeno im je logičko razmišljanje, normalni emotivni doživljaji prema drugim osobama, ali i ono najvažnije – njihovo normalno funkcionisanje u okviru porodice, društva, prijatelja i svih osoba sa kojima dolaze u kontakt, je narušeno.
Ovaj poremećaj se najčešće manifestuje halucinacijama u vidu glasova koje osoba čuje, a koji nisu prisutni u stvarnosti, paranoidnim ili čudnim mislima, kao i neorganizovanim govorom i razmišljanjem. Sve ovo potiče od promene određenih funkcija mozga čemu doprinose različiti faktori kao što su genetika, okruženje u detinjstvu, neurobiologija, psihološki i socijalni procesi. Na pojavu ovog poremećaja ili pogoršanje stanja takođe može da utiče i samostalno uzimanje određenih lekova ili možda čak i lekova koje propisuje lekar. Uzročnici su različiti, a do sada nije utvrđen nijedan direktan.
Šta kaže statistika?
Jedan od mogućih uzroka razvijanja poremećaja jeste genetska predispozicija. Ljudi, kod čijih roditelja je dijagnostički potvrđena bolest imaju rizik za razvijanje shizofrenije 10-15%. U porodici u kojoj oba roditelja imaju shizofreniju, verovatnoća da će i dete razviti ovaj poremećaj iznosi do 40% i to se ne menja bez obzira da li je reč o biološkoj ili usvojenoj porodici. Muške osobe imaju najveći rizik za razvijanje shizofrenije od 15 do 35 godine. Žene imaju isti rizik tokom dvadesetih godina, dok posle ovog perioda on počinje da raste u odnosu na muškarce.
Da li postoje simptomi i rano upozorenje?
Poremećaj može da se manifestuje kroz različite simptome i kod nekoga oni mogu biti veoma izraženi, dok su kod drugih osoba oni gotovo neprimetni sa tenedencijom rasta. Najčešći prisutan osećaj je strah, kao i osećanje da se od takvih osoba stalno nešto zahteva što one nisu u mogućnosti da ispune. Pored toga, vrlo često nastaje gubitak identiteta, kada „ja“ prelazi u „mi“, kao i osećaj da je neko drugi preuzeo kontrolu nad tom osobom ili stvarima kojima osoba upravlja. Simptomi u shizofreniji se mogu podeliti na pozitivne, negativne i kognitivne simptome. Pozitivni simptomi se najčešće javljaju u akutnim fazama bolesti dok negativni i kognitivni simptomi mogu biti prisutni na početku bolesti i progredirati u sklopu hronične bolesti.
Najčešći simptomi shizofrenije su:
- Halucinacije (auditivne i vizuelne)
- Nerealne ideje
- Poremećaji mišljenja
- Nedostatak volje
- Gubitak osećanja
- Depresija
- Osiromašen govor
- Nemogućnost doživljavanja zadovoljstva
- Socijalno povlačenje
Da li postoje lekovi i izlečenje?
Lečenje simptoma ovog poremećaja se sprovodi lekovima iz grupe „antipsihotika“, uz koje dodatno mogu pomoći savetovanja i psihoterapija koji kod shizofrenije nisu delotvorni samostalno (bez lekova). U početnoj fazi, kada su jasno izraženi simptomi, lečenje je vrlo često potrebno nastaviti u bolnici. Porodica kao prva linija podrške, treba prihvatiti situaciju, edukovati se da je bolesnik posebno osetljiv i izbegavati dešavanja koje mogu da aktiviraju stanje shizofrenije, poput preteranog stresa. Tokom psihoterapije, bolesnik i porodica se uče da se nose s bolešću i svim problemima koje ona uzrokuje.
Poslednjih nekoliko godina, vidan napredak u lečenju shizofrenije napravila je kompanija Richter Gedeon sa terapijom koja je dobila i svetsku nagradu Grand Pix za inovaciju na ovom polju.
Zapratite nas:
FB: https://www.facebook.com/zenskeprice.rs
INST: https://www.instagram.com/zenskeprice.rs/