Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da se 30% dnevnog unosa hrane sastoji upravo iz masti. One su izvor energije za organizam, za sve vitalne organe, neophodne su za sintezu hormona i apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima poput vitamina A, D, E i K.
U nastavku saznajte koje su dobre, a koje loše masti i kako one utiču na organizam.
Ukoliko bismo ušli u objašnjavanje hemijskog sastava, to bi trajalo predugo, i na kraju bi verovatno ostalo dosta informacija nejasano i nedefinisano. Zbog toga ćemo pojasniti najvažnije činjenice u vezi sa mastima. 🙂
Zasićene masne kiseline – loše masti, trebalo bi da unosimo najviše 10% od predviđenih 30% ukupnog dnevnog unosa masti, dok bi ostatak trebalo da čine dobre masti (nezasićene masne kiseline).
Ukoliko želite da držite dijetu bez unosa masti, to svakako nije preporučljivo, jer su masti osnovni izvor energije organizma.
Loše masti se nalaze u masnim mesima (svinjetina, jagnjetina, iznutrice, guščje i pačije meso, prerađevine od mesa, salame, čvarci), rečnim ribama (som, šaran) kao i u mlečnim proizvodima koje toliko volimo (kačkavalj, pavlaka, kajmak, punomasni sirevi, punomasno mleko i jogurti). Budite oprezni i sa morskim plodovima, budući da su puni holesterola.
Takođe, kokosovo ulje sadrži visok nivo zasićenih masti u obliku triglicerida koji su vrsta masnih kiselina povezanih sa mnoštvom snažnih lekovitih svojstava.
Preporuka je da se koriste namirnice koje su minimalno prerađene jer se na taj način zadržava unos zasićenih masnih kiselina u umerenoj količini.
Na ovaj način, se sprečavaju štetni efekti na zdravlje i na najbolji način koriste unete namirnice.
Nezasićene masne kiseline – dobre masti nalaze se u posnim mesima (ćuretina, piletina bez kožice, govedina, konjsko meso), posnim mlečnim proizvodima, zdravoj ribi (skuša, sardela, tuna, losos, pastrmka ili štuka).
Trans masne kiseline nastaju u tečnim biljnim uljima koja su prošla hemijski proces hidrogenizacije dodavanjem atoma vodonika, kako bi za potrebe tehnološkog procesa prešle u čvrsto stanje na sobnoj temperaturi. Ova hidrogenizovana i delimično hidrogenizovana ulja se nalaze u većini margarina i prženoj hrani, a dodaju se i radi poboljšanja ukusa, konzistencije i produženja trajnosti grickalice, keksevi i krekeri.
Zasićene masne kiseline zastupljene u ishrani u većim količinama utiču na povećanje nivoa ukupnog i LDL holesterola, koji su faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Trans masnoća se ponaša kao zasićena masnoća u organizmu i takođe podiže nivo LDL holesterola, a pored toga ima uticaj i na sniženje zaštitnog HDL holesterola.
Trans masnoće su u sastavu proizvoda navedene kao hidrogenizovana ili delimično hidrogenizovana biljna mast.
Prilikom pripreme mesa i ribe, obavezno ih pripremajte na teflonu bez prženja i odmah posle pripreme ih prelijte zdravim hladno ceđenim uljima poput suncokretovog, maslinovog ili bundevinog ulja. Na ovaj način ulja će zadržati dobra svojstva i moći će da se bore protiv loših masti kojih ima i u posnim mesima.
Pravilna ishrana ima mnogo prednosti, a samo neke od njih su zaštita od infekcija i bolesti, kao odražavanje organizma u dobrom stanju.
Zapratite nas:
FB: https://www.facebook.com/zenskeprice.rs
INST: https://www.instagram.com/zenskeprice.rs/