Postoje razni problemi sa kojima se mame susreću kada je dojenje u pitanju. Neke majke imaju problem sa preobilnim lučenjem mleka, dok neke vrlo brzo ostanu bez istog. Međutim, to su sve “slatke muke” koje će vrlo brzo i nestati, a postoje i načini kako mogu da se ublaže.
Svi već dobro znamo da je dojenje najprirodniji način ishrane novorođenčeta, međutim, ono nije samo po sebi instiktivno, već se uči. Dok nekim majkama to ne predstavlja problem i uživaju u dojenju, drugima je potrebno vreme, strpljenje i podrška, i ako si jedna od njih, nemoj se stresirati jer će beba to osetiti. Treba da uživaš u svakom trenutku sa novim članom porodice.
Zašto je dojenje dobro za bebu?
Dojenje je najbolji način ishrane za zdravlje, rast i razvoj deteta.
Zašto?
Majčino mleko je mnogo vrednije i zdravije od bilo kog drugog proizvoda koji se daje kao zamena za majčino mleko. Ono sadrži uravnotežen odnos hranljivih materija i sastojaka za odbranu od infekcija, idealno prilagođen potrebama deteta. Napravljeno je tačno po meri bebe i upravo zbog toga, svaka majka ima drugačije, jedinstveno mleko.
Dojenje podstiče razvoj moždanih funkcija i smanjuje rizik da beba kasnije razvije alergiju ili astmu, a deca koja se doje do 6. meseca, mnogo ređe razvijaju infekciju uha, respiratorne bolesti, kao i prolive.
Svetska zdravstvena organizacija istakla je da su bebe, koje su sisale, imale manju sklonost ka gojaznosti, viši stepen inteligencije i ređe su oboljevale od hroničnih bolesti. Međutim, dojenje utiče i na psihološki razvoj deteta, odnosno pomaže razvijanju osećaja bliskosti, sigurnosti i poverenja u majku, što je zapravo temelj za kasnije uspostavljanje zdravih odnosa sa drugim ljudima.
Naučna istraživanja su dokazala, na osnovu posmatranja 1500 dece, uzrasta između 7 i 11 godina, da su deca, koja su bila dojena samo do prvog meseca, imala dva puta veće šanse za problematično ponašanje u odnosu na onu koja su dojena do 6 meseci.
Promena sastava mleka tokom dojenja
Tokom svakog dojenja, mleko se prilagođava promenljivim potrebama bebe.
Na početku hranjenja, tj. u prvim minutima dojenja, tečnost je skoro vodenasta i bogata vodom i šećerom, kako bi smirila, pre svega bebinu žeđ, a potom i glad. To se zove prednje mleko, ima malo kalorija, odnosno masti, a dosta ga je količnski.
Kako beba nastavlja da se sisa, tako mleko postaje sve gušće i bogatije mastima i proteinima, a sa manje šećera, radi pružanja potrebne energije za pravilan razvoj.
Na samom kraju dojenja, nivo masti u mleku, koje se zove zadnje mleko, se povećava i do četiri puta kako bi se povećao i osećaj sitosti, a pomoću kojeg beba uči da reguliše svoj apetit. Ovo mleko je upravo zaslužno za porast bebine težine. Količinski ga ima manje, ali je dosta kaloričnije u odnosu na prednje mleko.
Pitanje koje dojilje najčešće postavljaju jeste “Kada treba da prestanem sa dojenjem?” Zapravo, to je bebina odluka. Ukoliko postoji dovoljno mleka, dojenje te ne opterećuje, a bebac uživa u klopi, apsolutno nema razloga prekidati tu predivnu vezu.
Postoji verovanje da se dojenjem, dužim od godinu dana, povećava povezanost deteta i majke, odnosno da će dete, u periodu odrastanja, biti previše vezano za majku što je zapravo mit. Potrebno je razumeti da je dojenje mnogo više od hranjenja jer ono doprinosi formiranju, stabilizaciji i osamostaljivanju detetove ličnosti.