Podaci govore da je u svakom završnom razredu srednje škole po jedna devojčica imala perkid trudnoće. Doktorka Ana Mitrović Jovanović, načelnica Dnevne bolnice UGAK „Narodni front“ navodi da desed odsto prekida trudnoće koji se obave u ovoj ustanovi čine devojke od 15 do 19 godina.
Gostujući u Jutarnjem programu dr Ana Mitrović Jovanović ističe da je u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“ prošle godine obavljen 881 prekid trudnoće i da je iznenađena podatkom da se godišnje obavi tri hiljade abortusa u adolescenciji.
„Postoji savremena kontracepcija, postoje redovne efikasne kontraceptivne metode, postoji hitna kontracepcija, urgentna kao posljednja nada da se spreči neželjena trudnoća i abortus i nikako nije dobro da se prekidaju trudnoće, posebno ne ta prva trudnoća i posebno ne u tom životnom periodu“, naglašava doktorka.
Podaci takođe pokazuju da ta najosetljivija ketegorija adolescenata, njih 58 odsto, ulazi u seksualne odnose u tom periodu, ali samo svaki treći dečak ili devojčica koriste zaštitu. Doktorka napominje da je dugo postojala fobija od kontraceptivnih pilula. Međutim, danas na osnovu medicinski proverenih saznanja kontraceptivne pilule su apsolutno bezbedne za upotrebu. Međutim, problem je što devojke zakasne sa dolaskom u savetovalište za kontracepciju.
Uloga roditelja i nedostatak savetovališta za kontracepciju
„Tu smatram da svi mi imamo odgovornost, počevši od nas kao roditelja u kući. O tome treba pričati. Ako o tome pričamo, mi ne promovišemo seks i rano stupanje u seksualne odnose, mi samo promovišemo odgovoran odnos prema tom normalnom činu, za koji će svako proceniti kada je vreme da u njega stupi. Ali ako znate šta sve može da se desi, i to ne samo neplanirana trudnoća, već i polno prenosive bolesti za koje možete da saznate da ste se inficirali tek posle 10 ili 15 godina. Onda nema razloga da to ne bude sastavni deo razgovora u kući“, smatra dr Ana Mitrović Jovanović.
Ukoliko roditelji nisu dovoljno kompetentni onda je neophodno da postoje mesta koja su mladima dostupna za brzu i tačnu informaciju vezanu za ovu problematiku.
„Savetovališta za mlade su nekada bila po čitavoj Srbiji jako popularna, ali nažalost to više nije tako. Ali mi moramo naći način kako da njima ponudimo, da kažemo, dostupnu informaciju. Pa treba da recimo iskoristimo ove mreže koje se danas koriste, ali ne kao rekla-kazala, nego kao zvanične medicinske informacije koje će doći do njih, makar kao prva pomoć i da ih usmerimo gde da se jave“, napominje gošća Jutarnjeg programa.
Ovog trenutka na internetu se mogu dobiti različitih informacija koje profesionalci mogu da selektuju koje su tačne, a koje nisu, dodaje doktorka, ali opšta populacija, posebno omladina u tom životnom periodu, ne može sa sigurnošću da razlikuje šta je tačna informacija koju može da prihvati, a šta je poluinformacija koja može biti po tu osobu opasnija nego da ne zna ništa.
Rizici od ranog prekida trudnoće
Pored rizika za sam reproduktivni sistem, svaka intervencija, posebno ukoliko se radi hirurški prekid trudnoće, koji se kod nas dominantno rade, mada su u GAK „Narodni front“, u želji da se smanje rizici, uvedeni i medikamentozni prekidi sa lekovima kod kojih su manje komplikacije, nosi rizik od komplikacija. Može doći do povrede organa male karlice, krvarenja, infekcije, naknadnog steriliteta, bolova i onoga o čemu se ne govori, a to je psihološka trauma koje mlade devojke doživljavaju.
„Nekada tokom abortusa moramo da uđemo u operacionu salu da zbog povrede zbrinemo krvarenje, a u najtežim slučajevima, možda moramo i da izvadimo matericu, a onda ta osoba više nikada neće moći da rađa“, naglašava doktorka.
U najgorim situacijama može se dogoditi neka fudrojantna septična komplikacija ili masivna hemoragija, odnosno povreda velikog krvnog suda koji može dovesti i do fatalnog ishoda.
„Ali uvek sam za to da kakav god postoji problem da se posebno mladi ljudi obrate svojim roditeljima, jer od roditelja nemaju boljih prijatelja. Ili da se obrate direktno u ustanove koje su kompetentne i za koje svi znamo da rade posao kako treba. A i tada postoji rizik“, ističe doktorka Mitrović Jovanović.
Do 16. godine neophodna je saglasnost roditelja, a od 16. godine ukoliko devojka želi da prekine trudnoću koja je manja od 10 nedelja, može da se javi u odgovarajuću ustanovu.
Bez primene kontracepcije 20 odsto žena će iskusiti abortus
Ako se ne koriste pilule, ako se ne koriste spirale, kondomi, onda će minimum 20 odsto seksualno-aktivne populacije imati iskustvo s abortusom, napominje gošća Jutarnjeg programa. Rezultati pokazuju da najveći broj prekida trudnoće koji se obavlja kod nas, ili nije korišćena bilo koja kontraceptivna metoda, ili je korišćen prekinuti snošaj koji ne može da se računa u bezbednu i sigurnu metodu, čak i kada se radi o stabilnoj i dugoj partnerskoj vezi.
„Svi smo bili mladi i svi smo grešili. Niko od nas nije bezgrešan i da sve što im se dešava ne treba da smatraju da su loši zato što su imali to iskustvo. Da ne čekaju da se loša stvar desi. Da traže pomoć i informacije od svih nas. Tamo gde se oni osjećaju najkonfornije. A na nama je da nađemo način da im priđemo, da ih ne osuđujemo, nego da im pomognemo da adolescenciju prebrode što lakše i što bolje, da bi izrasli u zdrave ljude sposobne da rasuđuju i odlučuju jednog dana kada budu hteli da zasnivaju svoje porodice“, poručuje dr Ana Mitrović Jovanović na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.
Originalni tekst je objavljen na sajtu RTS-a. Sva prava zadržana. LINK.
Popunite anonimnu anketu o hormonskoj kontracepciji ovde.